Vesti :: Ultrazvuk i za bebe
Stopa smrtnosti dece u Srbiji smanjena je u odnosu na prošlu deceniju, ali je i dalje visoka ako se gleda većina evropskih zemalja. Petina prevremeno rođenih ima razvojne anomalije
AKO su inače suzdržani Britanci uznemireni zato što njihova zemlja beleži drugu najgoru stopu smrtnosti dece u Zapadnoj Evropi, svi u Srbiji, naročito oni koji brinu o zdravlju najmlađih, s razlogom bi trebalo da su zabrinuti: u našoj zemlji pre petog rođendana umre 6,6 dece od 1.000 rođenih, a u Velikoj Britaniji - 4,9.
Velika Britanija je sa 25 odsto većim mortalitetom dece od proseka u Zapadnoj Evropi (odmah iza Malte) daleko lošije rangirana od mnogo siromašnije Grčke. Zato tamo sad optužuju vladu da u vreme finansijske krize nije uspela da zaštiti najmlađe. Najnižu stopu smrtnosti dece ima Island - 2,4, pokazala je dosad najkompetentnija međunarodna studija o mortalitetu najmlađih, kojom je koordinirao vašingtonski Univerzitet u Sijetlu, a objavio vodeći svetski medicinski časopis „Lanset“.
Početkom prošle decenije smrtnost najmlađih u Srbiji bila je mnogo veća: 2000. godine, prema izveštaju Zavoda za statistiku, umiralo je 12,6 dece od 1.000 rođenih. Ova „crna stopa“ jeste smanjena, ali je i dalje veoma visoka. Zašto?
- To može da se objasni činjenicom da je smrtnost najveća među prevremeno rođenom decom - kaže profesor dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. - Prema nekim statističkim podacima, jedna petina prevremeno rođenih ima i razne razvojne anomalije, kao i genetske greške, i to su deca koja najčešće umiru kod nas na Klinici.
Doktorka Anđelka Stojković, iz centra za neonatologiju u Kliničkom centru Kragujevac, kaže da su pedijatri i ginekolozi u velikom stručnom i moralnom rebusu: medicinskim nadzorom omogućava se da opstanu i visokorizične trudnoće, a dete se u jednom broju slučajeva rodi sa anomalijom. Da trudnoća nije održavana priroda bi odbacila plod, ali to je „mač sa dve oštrice“, jer bi odustajanjem od visokorizičnih trudnoća gubili i bebe koje se iz njih rode zdrave.
- Smrtnost dece u prva tri dana po rođenju uglavnom je povezana sa anomalijama srca, pluća, creva. Novorođenčad koja imaju krupne anomalije vitalnih organa vrlo rano umru - kaže dr Stojković. - Takođe, prevremeno rođeni sa manje od kilogram težine imaju male šanse da prežive. To su zakoni prirode protiv kojih je medicina nemoćna.
Šta Srbija može da uradi da smanji mortalitet dece?Doktorka Stojković kaže: „Može mnogo, a i ne može.“
- Prema pravilniku i proceduri, sada ne postoji obaveza da se novorođenima radi ultrazvuk srca - objašnjava Stojković. - Taj pregled se radi samo kad posumnjamo na srčanu anomaliju, a bilo bi korisno da ta kardiološka dijagnostika, preventivno, bude obavezna za sve bebe na kraju prvog i šestog meseca života. Tako bismo pravovremeno otkrili neke skrivene srčane mane. Pre neku noć sam imala pacijenta od sedam godina kojem smo tek sad otkrili srčanu manu, otvor između pretkomora. Ima smisla da se bebama radi i ultrazvuk drugih vitalnih organa. Takođe, mogli bismo da poboljšamo detekciju na respiratorni sincicijalni virus (RSV). Ne može se reći da je smrtnost od njega visoka, ali obolevanje je često. Nemamo, međutim, ni dovoljno vakcina za zaštitu najugroženijih, niti dovoljno mogućnosti za dijagnostiku, a to podrazumeva brze testove koji su relativno skupi, oko 35 evra po pacijentu. Ali, ako bi se u taj projekat uključila četiri klinička centra, moguće je da bismo mogli da spustimo cenu.
Naša sagovornica kaže da su u celoj Srbiji serologija i virusologija često nezaobilazne kad se spasava život dece sa nespecifičnim infekcijama na jako niskom nivou. Ipak, na kragujevačkoj neonatologiji, gde u jednom trenutku bude i po 40 beba, nema bolničkih infekcija, koje bi eventualno bile uzrok smrtnosti.
- Kada je potrebna detekcija na virus kod teže kliničke slike, ako roditelji mogu, oni plaćaju privatno analizu u Kragujevcu ili Beogradu - dodaje doktorka. - A, ako nisu u mogućnosti šaljemo uzorak seruma našim kolima na „Torlak“, ili Vojnomedicinsku akademiju i tako gubimo dragoceno vreme, ili upućujemo pacijenta u „Tiršovu“ ili Institut za majku i dete u Beogradu. To važi i za Niš i Novi Sad, jer ni oni nemaju dobru serologiju.
ANALIZA POSTOJEĆEG STANjA, PA REVIZIJA
Profesor dr Zoran Radojičić kaže da bi u Srbiji moralo da se radi i na poboljšanju kvaliteta transporta teško obolele dece do tercijarnih centara, gde može da im se pruži adekvatna i najbolja medicinska pomoć:
- Tu postoje značajne razlike između sveta i nas, a one su povezane sa ekonomskim nivoom razvoja - priča Radojičić. - Na smanjenje smrtnosti dece do pete godine života može se uticati i generalno boljom organizacijom zdravstvenog sistema. Pre svega treba uraditi dobru analizu postojećeg stanja i reviziju normativa, s obzirom na to da se za mnoge ustanove primenjuju stari normativi. Potom, kada budemo sigurni u činjenično stanje možemo govoriti o racionalizaciji i boljoj organizaciji, eventualno i korigovati broj lekara, osoblja, postelja i opreme za zdravstvenu brigu o najmlađima. Smrtnost dece će, svakako, imati veću tendenciju pada sprovođenjem stalne edukacije zdravstvenog kadra. Disciplina i precizno definisanje odgovornosti su, takođe, veoma važni.
Izvor: NOVOSTI 09. 06. 2014.
Detalji strane
Dodaj!
Postojeće oznake:
, , , , , , , , ,aorte apoteka apotekama bolest bolesti bolnice borbu broj ceka cekanja celija centar centra centru creva deca dece dinara dodatak donora drzava evra godine godinu godisnje gradjana grip gripa inostranstvo institutu jajnika kartica katarakte klinike korupcije krvi lek lekar lekara lekari lekova lekove lekovi lečenje ljudi loncar ministarstvu obolelih oboljenja operacija operacije operaciju organa osiguranja osiguranje pacijenata pacijent pacijenta pacijenti pluća pomoć pregled pritiska privatnih privatnim prof protiv rade raka recept rfzo ristic roditelji srbije srbiji srca srčanog tkiva torlak transplantacija transplantaciju trudnice u ustanova vakcina vakcine virus virusa zastitu zdravlja zdravstvene zdravstvenih zdravstveno zdravstvenu zdravstvo zdravstvu zene zuba žena
NAJDUŽA LISTA ČEKANJA od 31.000 ljudi biće konačno SKRAĆENA - [21. Januar. 2017.]
Grip hara Srbijom - [4. Januar. 2017.]
Do kraja godine novi skeneri i "magneti" - [10. Mart. 2016.]
VMA nije zatvoren za civile - [19. Januar. 2016.]
Šest znakova koji ukazuju na dijabetes - [4. Januar. 2016.]
Tri reči: petina prevremeno rodjenih, bebe vesti ultrazvuk, gleda vecina evropskih, vecina evropskih zemalja, evropskih zemalja petina, zemalja petina prevremeno
Dve reči: smrtnosti dece, petina prevremeno, prevremeno rodjenih
Jedna reč: dece, moze, ultrazvuk, kaze, bebe, smrtnosti, srbiji, prevremeno, rodjenih, smrtnost, visoka, radi, vesti, stojkovic, doktorka, takodje, radojicic, anomalije, prema, mnogo
Tri reči: petina prevremeno rodjenih, bebe vesti ultrazvuk, gleda vecina evropskih, vecina evropskih zemalja, evropskih zemalja petina, zemalja petina prevremeno
Dve reči: smrtnosti dece, petina prevremeno, prevremeno rodjenih
Jedna reč: dece, moze, ultrazvuk, kaze, bebe, smrtnosti, srbiji, prevremeno, rodjenih, smrtnost, visoka, radi, vesti, stojkovic, doktorka, takodje, radojicic, anomalije, prema, mnogo
