Zdravstvo

Vesti :: Stanković: Lek ima samo vlada

Lek ima samo vladaMinistar zdravlja Zoran Stanković o izabranom lekaru, nestašici lekova, korupciji u zdravstvu: Dugovi prema fondu za zdravstvo premašili 100, a bolnice u minusu 30 milijardi dinara


MINISTARSTVO zdravlja svakodnevno prati situaciju u pogledu snabdevenosti tržišta lekovima, iako nije nadležno za njihovu nabavku. I pored toga, u saradnji sa RFZO, ulažemo maksimalne napore da bi se za svaki pojedinačan lek koji nedostaje pronašlo adekvatno rešenje i sprečila nestašica. Nadamo da će ubrzo, formiranjem nove Vlade, ovi problemi biti prevaziđeni, kaže, za "Novosti", ministar zdravlja Zoran Stanković.

* Da li ste zadovoljni brojem pacijenata koji su već izabrali svog lekara?

- S obzirom na to da je, prema podacima RFZO, više od 82 odsto osiguranih lica izabralo svog lekara u domu zdravlja, mogu da budem zadovoljan. To znači da je najveći broj građana prepoznao značaj i prednosti ostvarivanja zdravstvene zaštite na ovaj način, i time pokazao veliki stepen odgovornosti prema sopstvenom zdravlju i zdravlju članova svoje porodice.

* Mnogi i dalje misle da je taj uslov za dobijanje zdravstvene zaštite neustavan i da se ovo pravo ne može uskratiti onima koji redovno plaćaju doprinose?

- Iznošenje stavova o neustavnosti odredbi o izboru lekara kao uslova za overu zdravstvene knjižice, predstavlja uznemiravanje javnosti, naročito od strane institucija koje nemaju zakonom utemeljeno ovlašćenje. Zdravstveni sistemi svih zemalja EU počivaju na izabranom lekaru kao "čuvaru kapije" zdravstva. Donošenjem ovakvih rešenja upravo se trudimo da uspostavimo savremeni sistem u kome se daje izuzetan značaj izabranom lekaru kao osobi koja će se potpuno starati o zdravstvenoj zaštiti na primarnom nivou. Zato ne prihvatamo stav da se uvođenjem obaveze izbora lekara narušavaju Ustavom zagarantovana prava na zdravstvenu zaštitu. U Ustavu je navedeno da se sistem zdravstvenog osiguranja bliže uređuje u skladu sa zakonom, a to je i urađeno donošenjem dva zakona - o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju.

* Imate li podatke koliki su međusobni dugovi u zdravstvu između RFZO, farmaceutskih kuća i bolnica, i ugrožavaju li oni sistem?

- Dugovanja na ime uplate doprinosa zdravstvenog osiguranja RFZO premašili su 100 milijardi dinara, dok su dugovanja zdravstvenih ustanova po raznim osnovama preko 30 milijardi. Već dugi niz godina redovna uplata doprinosa ključni je problem u finansiranju održivog sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja. Kao razlozi neuplaćivanja najčešće se navode problemi u restrukturiranju preduzeća, privatizacija, veliki broj firmi u stečaju i likvidaciji. Međutim, postoje i slučajevi u kojima poslodavci ne izvršavaju svoje obaveze jer nema svesti da zdravstveni sistem funkcioniše po principu uplate doprinosa na zarade i druga primanja. Do 2005. zdravstvene knjižice overavane su bez provere o uplati doprinosa, pa se stekao utisak da je zdravstvena zaštita "besplatna". O besplatnoj zdravstvenoj zaštiti ne može biti ni govora s obzirom na to da se u našoj zemlji primenjuju zdravstvene metode, lekovi i tehnologije kao i u najrazvijenijim zemljama EU, i čije su cene iste ili neznatno niže od cena u tim zemljama.

* Koliko je slučajeva korupcije u zdravstvu prijavljeno u prošloj i ovoj godini? Šta je urađeno da se ona smanji?

- Rešavanje problema korupcije u zdravstvu zahteva multiresorni pristup i sistemska rešenja. Ministarstvo zdravlja je tu da kao organ izvršne vlasti uređuje zdravstveni sistem, stvori jasne zakonske i proceduralne okvire kako bi korupcija bila svedena na nivo "incidenta", a ne ustaljene prakse. To se može postići samo saradnjom svih, zakonodavnih, izvršnih i sudskih organa, nevladinog sektora, strukovnih udruženja lekara i pacijenata. Ministarstvo radi na dva koloseka. Jedno je delovanje kada su u pitanju uočeni propusti, a drugo je uspostavljanje sistemskih pravila u oblasti zdravstvene politike. Sva saznanja do kojih smo došli, Ministarstvo je prosledilo nadležnim državnim organima.

* S vremena na vreme čuju se primedbe da lekari imaju previše pacijenata i da su zatrpani administrativnim poslovima, pa nemaju vremena za ono što je suština - potrebe pacijenata...

- To je uglavnom tačno, ali ne važi za sve lekare i ne za sve zdravstvene ustanove. Postojeće probleme u zdravstvu možemo rešiti, pre svega, izmenom postojeće zakonske regulative, finansijskom diciplinom i pravilnim vrednovanjem rada svakog pojedinca u zdravstvenom sistemu, počevši od rukovodilaca, pa do svih zaposlenih.

PAMETNI KLINIČKI CENTRI

* DOKLE su stigle rekonstrukcije kliničko-bolničkih centara?

- Ministarstvo zdravlja je početkom maja objavilo početak tenderske procedure za izbor izvođača radova na izgradnji i rekonstrukciji četiri klinička centra - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Tokom godine započeće prvo izbor izvođača radova, a zatim i radovi. Ovaj projekat predstavlja najveću investiciju u zdravstvu Srbije u poslednjih 50 godina. Ove ustanove biće stubovi zdravstvenog sistema. Pacijent će biti u središtu zdravstvenog sistema, jer će u dijagnostičkoj službi biti okupljena grupa lekara koji će nakon pregleda konstatovati da li ostaje na lečenju ili ide kući. Bolničke zgrade projektovane su tako da budu prijatne, da omogućavaju efikasan i bezbedan rad i da budu pristupačne osobama sa invaliditetom. Projektovane su da štede energiju i imaju automatiku koja im daje osobine pametnih zgrada.

Izvor:NOVOSTI 21.06.2012.god.

Arhiva vesti...»


Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi