Zdravstvo

Vesti :: Smeštaj za neizlečive

hronicni i neizlecivi bolesniciNoćna mora mnogih porodica i dugogodišnji problem smeštaja hroničnih i neizlečivih bolesnika najzad počeo da se rešava u zdravstvenim ustanovama

Gde smestiti svog bližnjeg koji boluje od neizlečive bolesti – da mu se malo povrati snaga, poboljša opšte stanje, a porodica dobije kratak predah – u Srbiji odskora više nije pitanje bez odgovora.

Ovaj problem je dugogodišnja noćna mora za hiljade porodica, čiji član je oboleo od neizlečive ili hronične bolesti koje do sada nisu znale kako da mu ublaže bol, kome da se obrate u gluvo doba noći, kome da teškog bolesnika povere na čuvanje kada bi i same da se odmore. U Srbiji su konačno učinjeni prvi konkretniji koraci da se ovaj problem reši: u 22 zdravstvene ustanove širom Srbije, za palijativno zbrinjavanje,tj. negu i brigu o zdravlju najtežih hroničnih i umirućih bolesnika obezbeđeno je više od  300 bolesničkih postelja. Tako su mnogi menadžeri bolnica i direktori zdravstvenih ustanova uoči leta ispunili zadatak dobijen od ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara sredinom marta.

U kruševačkoj bolnici su delimično od svojih para, a delom iz sredstava ministarstva zdravlja, za ove bolesnike opremili dve trokrevetne, dve dvokrevetne sobe i jedan apartman. Po rečima direktorke opšte bolnice u Kruševcu, primarijusa dr Slobodanke Jotić, neuropsihijatra, odeljenje je već popunjeno.

– U ovom času nemamo liste čekanja, ali možda će ih u budućnosti biti. Prostor smo lepo sredili i potrudili se da ovde pacijentima bude ugodno. Pacijenti stižu sa drugih bolničkih odeljenja ili nam ih upućuje služba kućnog lečenja iz doma zdravlja – navodi za „Politiku” dr Jotić.

Novo odeljenje za palijativno zbrinjavanje sa 16 postelja odnedavno radi i u beogradskom KBC „Zvezdara”.

Polako se popunjava. Prijem pacijenata se isključivo odvija preko domova zdravlja. Dužina boravka je ograničena na 14 dana. Imamo sobe sa jednom i četiri postelje, kao i prostor za boravak familije. Posete su dozvoljene do 20 časova, ali i duže, uz odobrenje lekara. Nismo primali nove lekare i medicinske sestre za ovo odeljenje, nego su oni izabrani među postojećim kadrom. Tim čine klinički lekar i sestra, a menjaju se na sedam dana – podrobno objašnjava dr Petar Svorcan, direktor KBC „Zvezdara”.

Dr Svorcan dodaje da je interesovanje pacijenata i njihovih porodica veliko, kao i da je na odeljenju trenutno najveći broj obolelih od raka u terminalnoj fazi lečenja, a poenta je primena terapije protiv bola.

Smeštaj „otpisanih”, onih pacijenata za koje medicina nema izlečenja, ali kojima je neophodna medicinska nega i briga, godinama je odlagan. Onda je u martu stigla direktiva ministra zdravlja dr Zlatibora Lončara, koja je više zvučala kao naredba –da su sve opšte bolnice dužne da pripreme bolesničke sobe, ali i medicinske ekipe, čiji će glavni zadatak biti palijativno zbrinjavanje. U međuvremenu su izmenjeni i neki pravilnici, prebrojani viškovi slobodnih kreveta po celoj Srbiji i, za početak, odlučeno je da se 313 postelja
( uz postojećih stotinak) nameni za najteže pacijente. Za ovu misiju direktori bolnica su dobili rok od 30 dana – da okreče i opreme odvojene sobe za prijem i smeštaj obolelih od najtežih bolesti, da odrede ljude koji će to raditi...

Po tom planu po 10 postelja za ove teške bolesnike se odvoji u kliničko-bolničkim centrima „Bežanijska kosa” „Dr Dragiša Mišović” i „Zemun”, opšte bolnice u Pančevu, Sremskoj Mitrovici, Vrnjačkoj Banji treba da imaju 12 postelja, bolnice u malim gradovima, na primer u Prokuplju ili Kladovu po četiri, ili po šest u Priboju ili Loznici.

Rezultat je pozitivan: u Ministarstvu zdravlja „Politici” je rečeno da je ovaj plan sproveden u delo u manje–više svim predviđenim ustanovama, ali da će uskoro ministar obaviti i dodatni nadzor realizacije ovog plana.

Lekari Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, bolnice u kojoj se nekoliko puta čak dogodilo da očajni članovi porodice svog umirućeg bližnjeg ostave – na hodniku, već godinamaovajproblem   smatraju – gorućim. Direktor ove ustanove, prof. dr Radan Džodić, međutim, primećuje da „iznenađujuće, ali ovih dana, nemamo veliki pritisak da primimo pacijente, kod kojih više nikakvo lečenje ne pomaže”.

– Ne znam da li je to rezultat ove odluke, koja sigurno predstavlja pomak u zbrinjavanju najtežih pacijenata. Mi kao tercijarna ustanova moramo da primamo ljude na lečenje – kaže dr Džodić.

Kada se zna da u Srbiji godišnje samo od raka umre 21.700 osoba, jasno je da planiranih 300 postelja ne može odjednom da reši problem koji se smatra jednom od najvećih „rak-rana” našeg zdravstva. Do sada je ovaj problem na svojim leđima nosila uglavnom porodica obolelog: ko nije našao vezu da svog teškoobolelog člana smesti u običnu sobu, bilo koje bolnice, mogao je jedino skupo da plaća privatni smeštaj i negu.

Višegodišnja koordinatorka projekta palijativnog zbrinjavanja, koji je u Srbiji finansirala Evropska unija, dr Nataša Milićević za „Politiku” kaže da je opremanje soba u bolnicama sigurno pomak u rešavanju ovog problema, ali da ove jedinice ne smemo smatrati –mestom za umiranje.

– Jedinice za palijativno zbrinjavanje služe pre svega da se pacijentu ublaže svi simptomi i bolovi, ako je došlo do pogoršanja stanja, ali i obezbedi porodici da predahne, jer nije lako u svom domu brinuti tokom 24 časa o hroničnom bolesniku. Zato je i predviđeno da ovaj boravak traje dve nedelje i da troškove snosi Republički fond zdravstvenog osiguranja. Nisu dovoljni kreveti, već timovi profesionalaca – od lekara, preko medicinskih sestara, do psihologa i socijalnih radnika, a našim projektom je takvu obuku do sada prošlo oko 1.500 ljudi – kaže dr Milićević.


Izvor: POLITIKA 14. 07. 2015.

Arhiva vesti...

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi