Vesti :: Otpor građana prema vakcinaciji
Celokupna situacija oko pandemije virusa H1N1 pre dve godine stvorila otpor prema vakcinaciji. Posledice odbijanja vakcinacije mogle bi da budu ozbiljne jer prete druge bolesti
Dali je odijum zbog svega što se dešavalo oko pandemije svinjskog gripa stvorio otpor prema imunizaciji, ili ljudi zaista ređe zavrću rukav da bi primili sezonsku vakcinu, pouzdano će se znati tek pred kraj februara. Tada će Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" podvući crtu koliko je od 351.000 doza, obezbeđenih za zaštitu najugroženijeg stanovništva, utrošeno.
Utisci lekara su trenutno podeljeni: jedni tvrde da se oni koji su dosad redovno primali sezonsku vakcinu protiv gripa i ove sezone vakcinišu, a drugi da je odziv za vakcinaciju daleko manji.
Svi se, ipak, slažu da čitava, mnogi bi rekli isfabrikovana atmosfera oko pandemije svinjskog gripa, može da ima dalekosežne posledice, najviše kada je reč o poverenju u struku. A ono je, definitivno, poljuljano, i to u čitavom svetu. Crni scenario pandemije, o kojem su najviše govorili i Svetska zdravstvena organizacija, i nacionalne epidemiološke službe, srećom, nije se obistinio. Od komplikacija svinjskog gripa, prema zvaničnoj evidenciji SZO, umrlo je 18.500 ljudi u svetu. A od "običnog", sezonskog gripa, samo u SAD, svake godine umre 36.000.
| OBAVEZNE VAKCINE U Srbiji je zakonom propisana obavezna vakcinacija protiv zaraznih bolesti, među koje se ne ubraja grip. Kalendar obavezne vakcinacije u poslednjih 10 godina je dopunjen sa dve vakcine - protiv hepatitisa B i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B. Pored ove dve bolesti, deca se vakcinišu i protiv TBC, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, rubeola, zaušaka i dečje paralize. Cilj sistematske obavezne imunizacije je da se dostigne i održi 95 odsto i viši obuhvat imunizacije dece, koju, prema kalendaru, treba vakcinisati radi sprečavanja obolevanja, mogućih komplikacija, od kojih neke ostavljaju trajna oštećenja, i smrtnih ishoda. |
Virus nepoverenja u novu vakcinu protiv H1N1, za koju se tek sada obelodanjuje da nije bila dovoljno ispitana, bar ne na trudnicama i deci, kod nas se, kao i u najvećem delu sveta, proširio još dok se nije znalo da će u Srbiju stići vakcina sa skvalenom. To je pojačavač dejstva, za koji se sumnja da može da izazove neke imunološke bolesti. "U red" za vakcinaciju stalo je tek oko 150.000 ljudi. Od uvezenih 850.000 doza, oko čije nabavke se vodi istraga, za 600.000 ćemo morati da platimo izvoz i uništavanje u spalionicama u inostranstvu. Oko 100.000 je propalo jer su otvorena višedozna pakovanja koja su ostala neiskorišćena.
Epidemiolozi, koji su pretprošle zime "na sva zvona" pozivali na masovnu vakcinaciju, u međuvremenu su se ućutali. Pojedinačne izjave "za" i "protiv" sporne protivpandemijske vakcine, ni sa ove vremenske distance, čini se, nemaju težinu koja bi "laicima" malo razjasnila stvari. A struka nikako da iznese stav, iako je i ministar Zoran Stanković na to više puta pozivao.
- Utisak je da je poljuljano poverenje u vakcinaciju protiv gripa - kaže, za "Novosti", primarijus dr Dragana Dimitrijević, nacionalni koordinator za grip u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". - Prema podacima o sprovođenju imunizacije protiv sezonskog gripa, iz instituta i zavoda za javno zdravlje na teritoriji čitave Srbije, prošle godine je vakcinisana 221.921 osoba, što je znatno manje nego pandemijske 2009. godine, kada je sezonsku vakcinu primilo njih 301.594. Osobe koje su se i ranijih godina vakcinisale i dalje to čine, ali postoji dilema kod roditelja da li je potrebno vakcinisati decu ili ne.
Dr Branislav Lazić, direktor Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak", smatra da upravo takve dileme treba da razreši struka.
- U ovoj situaciji potrebna je ne pomoć doktora pojedinaca, nego institucija - kaže dr Lazić za "Novosti". - Interes je veoma moćna stvar, ali zvanične stavove ne možemo da čitamo na internetu. Doktori u institucijama treba da ukrste svoja mišljenja, i da onda sa jedinstvenim zaključkom izađu u javnost. U suprotnom, posledice mogu da budu ozbiljne. Treba li podsećati na slučaj Švajcarske, gde je osamdesetih i devedesetih godina preovladalo mišljenje da nema potrebe za vakcinacijom, pa je posle izbila epidemija velikog kašlja.
Primarijus dr Dragana Dimitrijević upozorava da dete koje nije vakcinisano može da oboli od tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečije paralize, malih boginja, rubeola, zaušaka, hepatitisa B, oboljenja izazvanih hemofilusom influence B.
- Vakcinacija je pouzdana i efikasna mera sprečavanja bolesti, komplikacija bolesti i smrti od određenih zaraznih bolesti - kaže dr Dimitrijević. - Imunizacijom protiv zaraznih bolesti sačuvano je više života nego ijednom drugom intervencijom za zaštitu zdravlja, ukoliko se izuzme snabdevanje higijenski ispravnom vodom za piće.
Prema rečima naše sagovornice, oko milion dece rođene u evropskom regionu svake godine ostaje nevakcinisano ili nepotpuno vakcinisano. A gotovo 40 odsto smrtnih ishoda u svetu od svih bolesti koje se mogu sprečiti imunizacijom, prema podacima SZO, registruje se kao posledica obolevanja od malih boginja.
- Broj slučajeva dečje paralize u svetu smanjen je za 99 odsto od 1988. godine, zahvaljujući primeni vakcine - objašnjava dr Dimitrijević. - Poslednji slučaj u Srbiji je registrovan 1996. godine, a posle 1997. nije prijavljen nijedan slučaj dečje paralize izazavan divljim poliovirusom. I difterija je eliminisana u Srbiji. Poslednji slučaj ovog oboljenja je registrovan 1980. godine. Nije prijavljen nijedan smrtni slučaj od velikog kašlja od 1985. godine.
Izbegavanjem vakcinacije, ove bolesti mogu lako da se vrate.
Izvor:VEČERNJE NOVOSTI 27.11.2011.
Detalji strane
Dodaj!
aorte apoteka apotekama bolest bolesti bolnice borbu broj ceka cekanja celija centar centra centru creva deca dece dinara dodatak donora drzava evra godine godinu godisnje gradjana grip gripa inostranstvo institutu jajnika kartica katarakte klinike korupcije krvi lek lekar lekara lekari lekova lekove lekovi lečenje ljudi loncar ministarstvu obolelih oboljenja operacija operacije operaciju organa osiguranja osiguranje pacijenata pacijent pacijenta pacijenti pluća pomoć pregled pritiska privatnih privatnim prof protiv rade raka recept rfzo ristic roditelji srbije srbiji srca srčanog tkiva torlak transplantacija transplantaciju trudnice u ustanova vakcina vakcine virus virusa zastitu zdravlja zdravstvene zdravstvenih zdravstveno zdravstvenu zdravstvo zdravstvu zene zuba žena
NAJDUŽA LISTA ČEKANJA od 31.000 ljudi biće konačno SKRAĆENA - [21. Januar. 2017.]
Grip hara Srbijom - [4. Januar. 2017.]
Do kraja godine novi skeneri i "magneti" - [10. Mart. 2016.]
VMA nije zatvoren za civile - [19. Januar. 2016.]
Šest znakova koji ukazuju na dijabetes - [4. Januar. 2016.]
Tri reči: otpor gradjana prema, gradjana prema vakcinaciji, boginja rubeola zausaka, malih boginja rubeola, tetanusa velikog kaslja, difterije tetanusa velikog, izazvanih hemofilusom influence, oboljenja izazvanih hemofilusom, protiv zaraznih bolesti, milan jovanovic batut
Dve reči: prema vakcinaciji, otpor gradjana, gradjana prema, velikog kaslja, otpor prema, budu ozbiljne, svinjskog gripa, sezonsku vakcinu, javno zdravlje, zaraznih bolesti
Jedna reč: prema, bolesti, godine, protiv, otpor, gripa, vakcinaciji, nije, vakcine, slucaj, pandemije, svetu, treba, koje, vesti, paralize, gradjana, vakcinaciju, velikog, kaslja
Tri reči: otpor gradjana prema, gradjana prema vakcinaciji, boginja rubeola zausaka, malih boginja rubeola, tetanusa velikog kaslja, difterije tetanusa velikog, izazvanih hemofilusom influence, oboljenja izazvanih hemofilusom, protiv zaraznih bolesti, milan jovanovic batut
Dve reči: prema vakcinaciji, otpor gradjana, gradjana prema, velikog kaslja, otpor prema, budu ozbiljne, svinjskog gripa, sezonsku vakcinu, javno zdravlje, zaraznih bolesti
Jedna reč: prema, bolesti, godine, protiv, otpor, gripa, vakcinaciji, nije, vakcine, slucaj, pandemije, svetu, treba, koje, vesti, paralize, gradjana, vakcinaciju, velikog, kaslja
