Zdravstvo

Vesti :: Od ostatka nova koža

xxxSTRUČNJACI Instituta Medicinskog fakulteta u Kragujevcu očekuju da će najkasnije za šest meseci uspeti da uzgoje ljudsku kožu u laboratoriji. Na ovom projektu rade gotovo tri godine. Sada su gotovo potpuno sigurni da su na korak od otkrića.


Ono bi značajno moglo da olakša lečenje pacijenata sa velikim opekotinama i oboljenjima omotača tela, zbog kojih je neophodna transplantacija kože.
Profesor dr Zoran Milosavljević, vođa istraživačkog tima i šef katedre za histologiju i embriologiju, kaže da je laboratorijski postupak na kojem radi ekipa iz Kragujevca jedinstven u Srbiji.
- Koristimo humanu kožu - priča dr Milosavljević.
- To su ostaci kože posle hirurških intervencija, koji se obično bacaju. Određenim metodama razgrađujemo parče kože na delove, odnosno ćelije. Ćelije epidermisa (pokožice) i dermisa (potkožnog vezivnog tkiva) zasebno razmnožavamo u laboratorijskim uslovima.
Od ćelija tkiva dodavanjem međućelijskih supstanci formira se sloj kože. Daljim procesom u idealnim laboratorijskim uslovima od malenog tkiva te kože veličine, recimo, nokta "namnožene" ćelije posle dvadesetak dana mogu da daju upotrebljivu kožu, ali uvećanu najmanje dvadeset puta.
- Gotovo je izvesno da ćemo spojiti ta dva tkiva - uveren je dr Milosavljević. - Na pragu smo da dobijemo ljudsku kožu u punoj debljini koja može da se primeni za transplantaciju.
U Institutu
za medicinska istraživanja Vojnomedicinske akademije pukovnik prof. dr Miodrag Čolić sa saradnicima već nekoliko godina gaji ljudsku kožu u laboratoriji. Ali, odgajene količine kože nisu dovoljne za lečenje i koriste se samo za eksperimente. Pacijenti iz Srbije sa velikim opekotinama, za koje je koža odgajena u laboratoriji jedina nada, mogu da se leče samo u inostranstvu. Najbliži referentni centar je u Palermu, gde je svojevremeno, posle strujnog udara koji mu je spržio gotovo dve trećine omotača tela, lečen i dečak Stefan Stajić iz Niša.
- U saradnji sa Centrom za opekotine i plastičnu hirurgiju u Palermu u toku je priprema i izrada projekta za referentnu laboratoriju u VMA, u kojoj bi se proizvodile ćelije kože, ali i sve druge ćelije - kaže pukovnik prof. dr Jefta Kozarski, iz Klinike za opekotine i plastičnu hirurgiju VMA.- Tehnologija nam je poznata, a imamo i iskustvo.
Kod velikih opekotina za povređenog je njegova koža koja se uzgaja u laboratoriji jedini definitivan lek. Transplantati uzeti sa živih ili kadaveričnih davalaca su samo privremeno rešenje, kojim se zaustavljaju infekcije i sprečava odlivanje tečnosti i temperature tela opečenog.
- Posle tri-četiri nedelje telo odbacuje transplantat i opet ostaju rane - objašnjava prof. Kozarski. - Uzgajanjem kože povređenog u laboratorijskim uslovima smanjuje se broj neophodnih operacija opečenog i broj neophodnih donatora.

POSTUPAK UZGAJANjA U LABORATORIJI
Postupak uzgajanja kože u laboratoriji, prema rečima pukovnika Jefte Kozarskog, po fazama izgleda ovako:
l uzme se mali deo zdrave kože pacijenta, veličine tri sa šest santimetara
l biohemijskim procesima koža se razdvaja na epidermis i dermis
l svaki od ovih delova se posebno stavlja u rastvor tripsin, gde se ćelije razdvajaju, a onda stavljaju na podloge i dve-tri nedelje gaje u inkubatoru i hrane ugljendioksidom
l istovremeno se na rane opečenog stavlja veštački dermis - goveđi kolagen u pločicama debljine pola santimetra
l kada se završe sva tri procesa kožom odgajenom u laboratoriji pokrivaju se rane
l od jednog isečka kože veličine tri sa šest santimetara u jednom ciklusu od tri nedelje u laboratoriji dobije pet flašica sa rastvorom u kojem plivaju ćelije kože, četiri flašice se posle dve nedelje koriste, a jedna ostavlja za ponavljanje procesa.

Izvor: VEČERNJE NOVOSTI

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi