Zdravstvo

Vesti :: Novi zaštitnici prava pacijenata

zaštitniciUkoliko smatraju da su im prava u domovima zdravlja i bolnicama bila ugrožena, građani od sada mogu da se obrate novim zaštitnicima – jednog finansira opština, a drugog RFZO.

Pacijenti koji smatraju da nisu lečeni na pravi način, da je lekar bio neljubazan ili da zdravstveni radnik nije hteo da im propiše terapiju, ali i ukoliko im u zakonski određenom roku nije zakazao intervenciju, moći će svoje nezadovoljstvo ubuduće da izraze na dve adrese: kod savetnika za prava pacijenata koji se nalazi u prostorijama opština, i kod zaštitnika prava osiguranika koji su smešteni u zdravstvenim centrima. Oni će početi da rade na Dan ljudskih prava, 10. decembra, a postaviće ih Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Njihova uloga će biti i da obaveštavaju RFZO o nestašicama materijala, neispravnim uređajima, nestašici medikamenata. Dosadašnji zaštitnici prava pacijenata koji su bili zaposleni u samim ustanovama, raspušteni su sa te funkcije, to jest preraspoređeni na neka druga radna mesta.

Iskustva su pokazala da pacijenti nisu u velikoj meri bili zadovoljni njihovim radom, jer su ih odgovarali od pisanja pritužbi i bili na strani medicinara i direktora.

Zakon važi i za neosigurane

Zakon o pravima pacijenata, pa samim tim i nadležnost savetnika za prava pacijenata, odnosi se na sve građane, osigurane i neosigurane, koji se leče u državnim i privatnim zdravstvenim ustanovama.

Kako objašnjava dr Nada Vasiljević-Jovanović, direktorka beogradskog Doma zdravlja "Voždovac", obaveza zdravstvenih ustanova je bila da "odvoje" jednu prostoriju za rad onih koji će štititi prava osiguranika, jer će oni sedeti u zdravstvenim ustanovama.

– Savetnicima u opštinama pacijenti mogu da se žale recimo na neljubaznost sestre ili na nepoštovanje etičkih načela, a zaštitniku osiguranika ukoliko, na primer, imaju problem sa terapijom ili doznakama. Do sada su se ljudi najviše žalili na situacije oko problematike sa propisivanjem medikamenata, ali i ako neki doktor koji nije njihov izabrani lekar, ne želi da im da uput. Mi u poslednje vreme nemamo žalbi na neljubaznost od kada smo suspendovali sestru koja je bila arogantna prema pacijentima. Taj slučaj je dobio i epilog na sudu – naglašava dr Vasiljević-Jovanović.

Zora Bojičić, načelnik Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave Valjevo, kaže da od početka rada savetnika, 1. decembar, nisu imali pismenih ni usmenih prigovora pacijenata.

– Mi smo 2011. godine učestvovali u projektu "Implementacija zaštite prava pacijenata na nivo lokalne samouprave" i u tom periodu većina primedaba se odnosila na rad pojedinih službi u ustanovama zdravstvene zaštite i na prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja – istakla je Bojičićeva.

Prema rečima Suzane Paunović, direktorke Kancelarije za ljudska i manjinska prava, naši zakoni su usklađeni sa direktivama i preporukama Evropske unije, ali je i neophodno podizanje svesti građana, to jest korisnika zdravstvenih usluga o pravima koja im pripadaju i načinima na koji mogu da ih ostvare ili zaštite, ukoliko smatraju da su ona narušena ili uskraćena.

– Ove godine je donet Zakon o pravima pacijenata koji obuhvata pravo na dostupnost zdravstvene zaštite, na informacije, preventivne mere; kvalitet pružanja zdravstvene usluge, bezbednost pacijenta, obaveštenje, slobodan izbor, na drugo stručno mišljenje, privatnost i poverljivost, pristanak, uvid u medicinsku dokumentaciju. Tu spada i pravo na poverljivost podataka o zdravstvenom stanju pacijenta, pravo pacijenta koji učestvuje u medicinskom istraživanju, pravo da na sopstvenu odgovornost bolesnik napusti stacionarnu zdravstvenu ustanovu, pravo na olakšavanje patnji i bola i poštovanje vremena pacijenta, pravo na prigovor i naknadu štete...

Podnosilac prigovora koji je nezadovoljan izveštajem savetnika pacijenata može da se obrati Savetu za zdravlje, zdravstvenoj inspekciji, to jest nadležnom organu organizacije zdravstvenog  osiguranja – dodala je Paunovićeva.

Kako se štite bolesnici u drugim zemljama?

U Austriji, napominje Suzana Paunović, pacijenti imaju pravo na žalbu na nekoliko nivoa: prvo zdravstvenoj ustanovi, zatim u vansudskim sporovima preko nezavisne institucije pacijentovog zastupnika ili odbora za mirno rešavanje sporova federalne Lekarske komore i u postupku pred sudom.

U Bugarskoj ne postoji poseban propis o pravima pacijenata, ali je formirana radna grupa sa ciljem izrade nacrta zakona.

– U Mađarskoj pacijent ima pravo i da podnese žalbu na pružene zdravstvene usluge, u čemu mu pomaže zaštitnik prava pacijenata koga postavlja uprava zdravstvene ustanove. U Sloveniji su tri najveće novine, koje je uveo Zakon poštovanje integriteta pacijenta, detaljno razrađena procedura podnošenja žalbe i mirno rešavanje sporova između pacijenta i lekara, dok u Bosni i Hercegovini zakon reguliše osnivanje komisija za prigovore pacijenata pri zdravstvenim ustanovama, kao i zdravstvene savete – naglasila je Paunovićeva.

Izvor: 021 09. 12. 2013.god.

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi