Vesti :: Medicinskim sestrama treba hitna pomoć
Ako bi se gledali standardi, zdravstvenim ustanovama uveliko nedostaje medicinsko osoblje. Najteže je noću kada ostanu same na odeljenju sa 10 nepokretnih bolesnika
DOK na birou rada posao čeka više od 9.000 medicinskih sestara sa srednjom školom i oko 1.500 sa višom, u Srbiji gotovo da nema bolnice kojoj ne nedostaje ovaj kadar. Ministarstvo zdravlja zvanično „priznaje“ manjak od 2.600 medicinskih sestara, ali kada se saberu i potrebe svih zdravstvenih ustanova za ovim kadrom, koje, možda, nisu toliko urgentne, ispada da nedostaje čak 5.000 medicinskih sestara.
Najveći teret nedovoljnog broja sestara i tehničara u našem zdravstvu trpe zaposleni na ovim poslovima, jer svako od njih, praktično, „radi za dvoje“. Sa 572 zaposlenih na poslovima zdravstvene nege na 100.000 stanovnika, Srbija je čak za trećinu ispod proseka EU, koja u odnosu na isti broj stanovnika ima 745 medicinskih sestara i tehničara.
Prema podacima Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (KMSZTS), koja ima 85.000 članova, na poslovima zdravstvene nege u Srbiji radi 59.339 medicinskih sestara i tehničara koji imaju srednju stručnu spremu i 6.252 medicinske sestre sa višim ili visokim obrazovanjem.
- Ovaj broj je evidentno nedovoljan, i prvi put se u toj oceni slažu svi: Ministarstvo zdravlja, strukovni sindikat i komora - kaže za „Novosti“ Dragan Šašić, direktor KMSZTS. - Nedostaju ljudi na najtežim radnim mestima: u odeljenjima intenzivne nege, urgentnim centrima, na odeljenjima psihijatrije... To su sve odeljenja gde je dokazano da postoji takozvani sindrom izgaranja na radnom mestu, i ona se moraju redovno obnavljati sa novim kadrovima.
To, međutim, kako kažu u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, zbog besparice u zdravstvu, nije moguće u meri koja je potrebna. Praktično se popunjavaju samo radna mesta koja se uprazne prirodnim odlivom u penziju, a retko kad otvaraju nova. Zato, praktično, nijedna ustanova po broju medicinskih sestara ne ispunjava standarde.
Normativima Ministarstva zdravlja predviđeno je da na najtežim odeljenjima, kao što su intenzivne nege, jedna sestra brine o tri pacijenta, na srednje teškim o najviše 10, a na takozvanim lakim odeljenjima o 15-20 pacijenata.
- Prema medicinskim standardima, u intenzivnoj nezi jedna medicinska sestra trebalo bi da brine o jednom pacijentu - kaže Verica Milovanović, predsedenik Udruženja medicinskih sestara, tehničara i babica Srbije. - Takav standard, međutim, ima samo Institut u Kamenici. Imao ga je i Institut „Dedinje“, ali više ne. U principu nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji nema dovoljno sestara. Po podne i noću najčešće jedna sestra brine o 30 pacijenata, od kojih je bar 10 nepokretnih. Kada ih na taj broj pacijenata ima dve, to je „pesma“ od posla.
Manjak zaposlenih, upozorava Dragan Šašić, izaziva problem svima: osoblje ne može da planira slobodno vreme, rukovodstvo ne može da isplanira normalan broj sati, gomila se višak sati, a kada se koriste neko mora da vas menja. Posao iscrpljuje, ljudi postaju hronično umorni, mogu da se dese greške, a one su u ovom poslu nedopustive. Do sada, bar zvanično, nisu evidentirane greške kao posledica iscrpljenosti od rada, ali su moguće, pa Komora ubrzano radi na tome da se medicinske sestre i tehničari osiguraju od posledica stručnog propusta.
| RADE ZA 31.000 DINARA PORAŽAVAJUĆE je što se medicinske sestre nekako podrazumevaju u sistemu zdravstva, kao stolica u ordinaciji - kaže Verica Milovanović. - Sestre nemaju status koji im pripada, a sistem obrazovanja nije ujednačen sa evropskim, jer Evropa „ne priznaje“ sestru sa srednjom stručnom spremom.Tek kada legnu u bolničku postelju, ljudi shvate koliko je posao sestre važan i težak. Ali, kod nas je obezvređen. Valjda je to razlog što je u Evropi svaki 145. građanin medicinska sestra ili babica, a kod nas svaki 180. A, i po primanjima daleko zaostajemo čak i za koleginicama u bližem okruženju. Kod nas sestra sa srednjom školom primi, u proseku, 31.000, a sa višom 38.000 dinara, dok u Hrvatskoj i Sloveniji medicinske sestre rade za 1.000-3.000 evra. |
- Nije problem samo nedostatak kadrova, već i uslovi u kojima se radi - kaže Šašić. - Naše sestre i tehničari previše vremena provode upravo obavljajući teške fizičke poslove koje na zapadu rade manje kvalifikovani kadrovi, uz nadzor i pomoć savremenih uređaja. Primer je jedan krevet za nepokretnog bolesnika, koji je već standardan u bolesničkim jedinicama u EU: on ima dušek koji se puni vazduhom po sekcijama i na određeno vreme negde se vazduh ispušta, a negde dodaje. Na ovaj način se sprečava nastanak teških rana kao posledica dugog ležanja. Krevet se stavlja u funkciju za manje od 30 sekundi. Normalno je i da ima hidraulično pokretanje u svim pravcima i točkove radi transporta bez pomeranja pacijenta. Kod nas za ovo morate da angažujete dve sestre kojima treba vremena da okrenu pacijenta, a ritual se ponavlja svaka dva sata!
Iako bi i hirurzi, verovatno, imali zamerki na uslove u kojima rade, Šašić kaže da se dešava da se u operacionim salama koje liče na svemirski brod urade najsavremeniji zahvati, a onda se pacijent stavi u krevet sa početka 20. veka:
- I očekujete da imamo brz oporavak i kratko lečenje? To je nemoguće. Ovaj sistem je dao sve od sebe. Ne zaboravite da smo devedesetih godina, kada je sve stalo, mi radili i crpeli resurse 300 odsto. Dosta novca je uloženo u zdravstvo Srbije i situacija je mnogo bolja nego pre, ali je daleko od stanja u EU. To ne zavisi više od nas: sa najnižim izdvajanjem za zdravstvo u ovom delu sveta, još dugo, nažalost, nećemo imati standard kao u EU, jer za takav standard treba, ipak, mnogo više novca.
BROJKE
572 MEDICINSKE SESTRE NA 100.000 STANOVNIKA
59.339 SESTARA I TEHNIČARA SA SREDNjOM SPREMOM
6.252 SESTRE SA VIŠIM ILI VISOKIM OBRAZOVANjEM
*********************************************
MINISTAR ZORAN STANKOVIĆ O KVALITETU USLUGE U NAŠEM ZDRAVSTVU
NISMO POSLEDNjI U EVROPI
Srpsko zdravstvo po kvalitetu usluge nije na poslednjem mestu u Evropi, a po obučenosti lekara smo na samom vrhu, izjavio je ministar zdravlja Zoran Stanković.
- Sigurno je da nismo na poslednjem mestu u Evropi. Ne možemo da kažemo ni da smo na prvom mestu, niti da smo u sredini, možda smo po osposobljenosti ljudi negde u vrhu - kazao je Stanković, dodajući da je naše zdravstvo svakako ispred zemalja u regionu. - Na desetine naših stručnjaka vode evropska i svetska zdravstvena udruženja i to je još jedan od dokaza da naš zdravstveni sistem nije na poslednjem mestu u Evropi - rekao je ministar.
On je, komentarišući nedavno objavljivanje liste Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa za 2012, po kojoj je Srbija rangirana kao poslednja zemlja, kazao da će Sektor Ministarstva zdravlja za međunarodnu saradnju istražiti ono što je u tom izveštaju netačno navedeno, dodavši da u Ministarstvu niko ne zna ko je popunjavao taj upitnik.
Izvor: NOVOSTI 20.05.2012 god.
Detalji strane
Dodaj!
aorte apoteka apotekama bolest bolesti bolnice borbu broj ceka cekanja celija centar centra centru creva deca dece dinara dodatak donora drzava evra godine godinu gradjana grip gripa inostranstvo institutu jajnika kartica katarakte klinike korupcije krvi lek leka lekar lekara lekari lekova lekove lekovi lečenje ljudi loncar ministarstvu obolelih oboljenja operacija operacije operaciju organa osiguranja osiguranje pacijenata pacijent pacijenta pacijenti pluća pomoć pregled pritiska privatnih privatnim prof protiv rade raka recept rfzo ristic roditelji srbije srbiji srca srčanog tkiva torlak transplantacija transplantaciju trudnice u ustanova vakcina vakcine virus virusa zastitu zdravlja zdravstvene zdravstvenih zdravstveno zdravstvenu zdravstvo zdravstvu zene zuba žena
NAJDUŽA LISTA ČEKANJA od 31.000 ljudi biće konačno SKRAĆENA - [21. Januar. 2017.]
Grip hara Srbijom - [4. Januar. 2017.]
Do kraja godine novi skeneri i "magneti" - [10. Mart. 2016.]
VMA nije zatvoren za civile - [19. Januar. 2016.]
Šest znakova koji ukazuju na dijabetes - [4. Januar. 2016.]
Tri reči: medicinskim sestrama treba, sestrama treba hitna, treba hitna pomoc, hitna pomoc vesti, pomoc vesti medicinskim, vesti medicinskim sestrama, gledali standardi zdravstvenim, standardi zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim ustanovama uveliko, ustanovama uveliko nedostaje
Dve reči: medicinskih sestara, medicinske sestre, medicinskim sestrama, sestrama treba, treba hitna, hitna pomoc, poslednjem mestu
Jedna reč: sestara, sestre, medicinskih, kada, zdravlja, treba, tehnicara, medicinskim, nije, mestu, kaze, medicinske, radi, sestra, evropi, pomoc, broj, nege, koji, sasic
Tri reči: medicinskim sestrama treba, sestrama treba hitna, treba hitna pomoc, hitna pomoc vesti, pomoc vesti medicinskim, vesti medicinskim sestrama, gledali standardi zdravstvenim, standardi zdravstvenim ustanovama, zdravstvenim ustanovama uveliko, ustanovama uveliko nedostaje
Dve reči: medicinskih sestara, medicinske sestre, medicinskim sestrama, sestrama treba, treba hitna, hitna pomoc, poslednjem mestu
Jedna reč: sestara, sestre, medicinskih, kada, zdravlja, treba, tehnicara, medicinskim, nije, mestu, kaze, medicinske, radi, sestra, evropi, pomoc, broj, nege, koji, sasic
