Zdravstvo

Vesti :: Loša hrana u bolnicama

ishrana u bolnicamaBolnice nedovoljno vode računa o ishrani pacijenata, svaki četvrti pothranjen. Hrana na sondu gotovo da ne postoji

SKORO svaki četvrti pacijent koji dođe na lečenje na Vojnomedicinsku akademiju je pothranjen. Kilograme najčešće izgube tokom boravka u nekoj drugoj zdravstvenoj ustanovi.

Podaci dobijeni iz petogodišnje evropske studije "Nutrišn dej", gde je učestvovala i VMA, govore da je u bolnicama u unutrašnjosti situacija dramatična, a stručnjaci upozoravaju da je hrana koju dobiju pacijenti većinom neprilagođena njihovim potrebama. Oni koji su u bolničkoj postelji kažu da su porcije neukusne, neprijatnog mirisa i - hladne. Mnoge zdravstvene ustanove nemaju dijetetičare, pa bolesnici jedu hranu koja nije prilagođena njihovom zdravstvenom stanju, a ponekad su to namirnice koje ne bi ni smeli da uzimaju.

- Najmanje se vodi računa o ishrani u bolnicama - upozorava dr Marina Panišić, predsednica Nacionalnog udruženja za parenteralnu i enteralnu ishranu Srbije i hirurg na VMA. - To se naročito odnosi na kliničku ishranu, koja podrazumeva pripremljene obroke koji se daju kroz sondu ili venu. Ovim pacijentima to je jedini spas kada je reč o ishrani. Samo na VMA ima dvadesetak pacijenata dnevno koji se ovako hrane.

 

KROZ VENE 150 EVRA DNEVNO Republički fond za zdravstveno osiguranje plaća hranu koja se uzima intravenski - objašnjava pukovnik prof. dr Tarabar. - Jedna kesa košta 150 evra dnevno. Hranu koja se dobija preko sonde bolesnici moraju sami da kupuju, jer ne ide o trošku države, budući da je zavedena kao namirnica, a ne kao lek. Cilj nam je da bar neki pacijenti dobijaju tu hranu kao lek, na račun države.

 

Prema rečima dr Panišić, ishranu bolesnika uz pomoć sonde i preko centralne vene počele su da rade još neke ustanove. To, međutim, nije dovoljno i najgore stanje je u unutrašnjosti Srbije:

- Pravilnom ishranom smrtnost se smanjuje i do 20 odsto, i zbog toga je klinička ishrana izuzetno bitna.

Ima slučajeva, objašnjava naša sagovornica, da pacijenti mnogo oslabe i u samoj bolnici. Infuzija, koju većina bolesnika prima, ne može da nadoknadi izgubljenu kilažu, jer ona može da sadrži tek nekih 30 odsto od potrebnih kalorija. To dovodi do promene u metabolizmu i poremećaja rada svih organa.

- Naša ustanova pravi jelovnike prema bolestima i ima ih oko 20 - priča pukovnik prof. dr Dino Tarabar, gastroenterolog i onkolog Vojnomedicinske akademije u Beogradu. - Šta će da se jede u bolnicama jeste i ekonomsko pitanje, jer nemaju sve ustanove para da kupe dobru, adekvatnu hranu.

Tako, u pojedinim bolnicama pacijenti za doručak ili večeru dobiju kiflu i jedan "zdenka" sir. Na meniju se nađe nekad viršla, parče salame, ili konzerva sardine. Da bi se lakše "proterao" obrok niz grlo, u metalnom lončetu pacijenti dobiju prohlađen čaj. Čak i kada je ručak nešto jači, i podrazumeva meso, pire-krompir i supu, često nije prilagođen zdravstvenom stanju pacijenta.

Poslednje istraživanje o ishrani bolesnika pokazalo je da više od polovine pacijenata ne pojede ni četvrtinu obroka, pa čak i ne okusi ono što im se servira. Tako se pune kontejneri.

Preciznih podataka koliko se hrane u srpskim bolnicama baci - nema. Nijedna ustanova, naime, nije dužna da vodi računa o tome. Često, mnoge bolnice nisu zainteresovane da učestvuju u ispitivanju kvaliteta ishrane pacijenata, kako bi se poboljšala situacija.

Šerpica sa hranom je i dalje poklon s kojim se ide kod bolesnika u posetu.

Izvor: NOVOSTI 09.02.2012.god.

Arhiva vesti...»

 

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi