Zdravstvo

Vesti :: Jedan doktor leči 46 razreda

doktor u dispanzeruU školskim dispanzerima za godinu dana više od osam miliona usluga. Svakom od 738 doktora u ovim ustanovama pripada po 1.389 pacijenata

SRBIJI u svakom od 158 domova zdravlja rade predškolski i školski dispanzeri, u kojima se godišnje, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" pruži više od osam miliona usluga. Ali, zdravlje dece, iako za najmlađu populaciju ima dovoljno i ustanova i lekara, sve je lošije.

U predškolskim dispanzerima, prema evidenciji „Batuta" radi 778 lekara, od kojih su 668 specijalisti. Na svakog od njih dolazi po 643 dece. U ovoj službi su za godinu dana pružene 4.208.884 usluge, i obavljeno 377.426 sistematskih pregleda najmlađih. Svaki lekar u ovoj službi godišnje je, u proseku, imao 5.409 poseta.

Lekari koji rade sa starijom decom (od 7 do 19 godina), njih 738, među kojima su 443 specijalisti, u startu mogu da računaju na veću gužvu. Jer, svakom lekaru u školskim dispanzerima pripada, u proseku, po 1.389 pacijenata. Ali, đaci nešto ređe idu kod lekara nego predškolci, pa je u ovoj službi za godinu dana pruženo 3,8 miliona usluga. U proseku je svakog lekara za 12 meseci posetilo 5.200 pacijenata školskog uzrasta.

Sistematski pregledi pokazuju da gotovo trećina školaraca ima deformitete kičme, stopala ili grudnog koša, isto toliko je pothranjenih i preterano uhranjenih, a nešto manje od jedne petine zaostaje u telesnom razvoju! Stručnjaci su uvereni da su ovakvi rezultati poslednjih sistematskih pregleda odraz toga kako deca žive: umesto da se igraju, sate provode za kompjuterom i to se direktno odražava na zdravlje.

- Dokazano je da su deca u Srbiji fizički nespremna - kaže za „Novosti" primarijus dr Branko Sbutega, naučni savetnik u Ortopedsko-hirurškoj bolnici „Banjica". - To je posledica smanjenog kretanja i problematične ishrane, u kojoj je sve više „fast fuda", grickalica i slatkiša. Pre pola veka, kada svega ovoga nije bilo, deca su bila mnogo zdravija nego danas. Činjenica je da sadašnje generacije brže rastu, koštani sistem se razvija brže nego mišićna tkiva, pa zbog te disproporcije skeleta i mišića i dolazi do deformiteta.

Dr Katarina Spasović, specijalista higijene u Institutu „Batut", kaže za „Novosti" da se među decom registruje pogoršanje higijene, pa je na poslednjim sistematskim pregledima loša higijena tela i odeće primećena kod 1,7 učenika, a godinu ranije kod 1,54. Smetnje čula sluha su za godinu učestale sa 0,14 na 0,9 odsto, ali je karijes u opadanju. Na poslednjim pregledima ovaj problem je konstatovan kod 19,3, a godinu ranije ga je imalo 21 odsto đaka.


SVAKOM DESETOM KRIVA KIČMA

Krivljenje kičme prisutno je kod svakog desetog deteta školskog uzrasta - kaže dr Katarina Spasović. - Deformitete grudnog koša ima 2,9 odsto učenika, što je za 0,1 više nego godinu ranije. Deformiteti stopala zabeleženi su kod 15,9 odsto učenika.

Izvor:VEČERNJE NOVOSTI 14.01.2012

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi