Vesti :: Iz beznađa u obećanu zemlju
Srbija se već godinama nalazi u stalnom migracionom talasu lekara i medicinskih sestara i tehničara koji napuštaju zemlju i odlaze u bogatije i sređenije države u potrazi za poslom.
Poznavaoci stanja u srpskom zdravstvu upozoravaju da dok se ne obavi korenita reforma zdravstvenog sistema i dok se stručno medicinsko osoblje ne počne ceniti i materijalno nagrađivati shodno učinku dotle će talas iseljavanja rasti, bez nade u oseku i bez obzira što je Vlada Srbije nedavno odlučila da do kraja godine u zdravstvenim ustanovama širom Srbije bude zaposleno ukupno 2.010 lekara i medicinskih sestara i tehničara.
Godišnje odlazi 800 sestara
Nemačka kao najrazvijenija evropska privreda, sa visokim standardima u zdravstvu, već decenijama je Meka za srpske "bele mantile". Samo u ovu zemlju u proseku godišnje ode oko 800 sestara, dok čak oko 8.000 medicinskih sestara i tehničara trenutno u Srbiji uči nemački jezik, kao prvi korak u potrazi za poslom u obećanoj zemlji.
Beogradski "Nedeljnik" je razgovarao s medicinskim sestrama, babicama, koje su svoju profesionalnu satisfakciju pronašle u Nemačkoj. Jedna od njih, Andrijana Đorđević iz Valjeva, stigla je u Frankfurt pre nekoliko meseci. Andrijana je završila Učiteljski fakultet sa prosečnom ocenom devet, ali godinama nije mogla u struci da nađe stalan posao. Onda se setila da je završila srednju medicinsku i da bi mogla da okuša sreću u Nemačkoj.
Vrednuje se rad
- Zadovoljna sam kako su me prihvatili, zaista su korektni. Odmah se primeti da je reč o organizovanom sistemu. U Nemačkoj očigledno prepoznaju znanje i poštuju stručnost. A što je najvažnije, cene nečiji trud i rad, i to je sasvim dovoljan motiv da ozbiljno pristupiš poslu. Iako sve to ponekad deluje iscrpljujuće, na kraju se isplati. Više me u Nemačkoj poštuju i cene kao babicu nego u Srbiji kao diplomiranog učitelja - kaže Andrijana.
Stranačka ucena
Andrijana Đorđević se požalila da je kao učiteljica u Srbiji radila dve godine na neodređeno, da bi onda definitivno ostala bez posla. Kako kaže, nije pristajala na razne ucene, uključujući i one političke prirode da pristupi nekoj stranci. Zloupotrebe i korupcija su postale opšte mesto u svakom segmentu srpskog društva.Cenjeni zbog znanja i stručnosti
Da su srpski medicinski radnici na ceni svedoči i Kristina Švarcbek, direktor medicinskog osoblja porodilišta " Birgerhospital" u Frankfurtu, trećeg po veličini u Nemačkoj, gde se godišnje obavi oko 3.300 porođaja. Ona kaže da su vrlo zadovoljni kadrom koji dolazi iz Srbije.
- Nemačka i Srbija imaju različite zdravstvene sisteme, a osnovna razlika je u školstvu. Najveća u praktičnom delu školovanja, kome se očigledno pridaje veći značaj u Srbiji - kaže Švarcbekova.
Rad najbolja preporuka
Jerg Vagner, šef personala u " Birgerhospitalu", navodi dugu tradiciju dolaska babica iz Srbije u tu bolnicu. Vagner kaže da medicinsko osoblje koje dolazi iz Srbije mora vrlo brzo da uđe u proces rada, što uglavnom nije problem.- Zadovoljni smo uglavnom njihovom adaptacijom i integracijom, ali i što je najvažnije stručnošću - kaže Vagner i konstatuje da ljudi iz Srbije očigledno važe za vredne radnike, što otvara vrata stotinama babica i drugom medicinskom osoblju da što pre dobije posao u Nemačkoj.
Ona primećuje da se radnice iz Srbije međusobno pomažu, iskusnije savetuju pridošle kako da se najlakše snađu u novoj radnoj sredini. Takav je slučaj i Vele Komlenić iz Sremske Mitrovice i Danijela Filipović iz Leskovca. Vela se sprema u penziju nakon što je u Frankfurt došla davne 1992. godine i predanim radom dosegla do hijerarhijskog vrha u svom poslu, dok Danijela tek obavlja razgovor za posao babice.
- Radim 19 godina u Leskovcu i ne vidim više nikakvu perspektivu. Nije sporno ni da stalno radim noćnu smenu, ali bitan je taj finansijski deo. Posebno brinem što sa ovim primanjima u Srbiji ne mogu da školujem decu - navodi ona neke od motiva za pečalbom u inostranstvu.
Udri sestru koja vuče
Promene što pre: Dr Draško Karađinović
Draško Karađinović iz nevladine organizacije Doktori protiv korupcije smatra da se masovan odlazak medicinskih radnika u inostranstvo ne može preko noći sprečiti i podseća da je odliv medicinskih radnika karakterističan i za Rumuniju, Poljsku, Češku...
- Ali svakako da su neki od prvih koraka u tom pravcu poboljšanje uslova rada i nagrađivanje, zatim, kvalitetne investicije u medicinsku strukturu i tehnička sredstva. Povećati broj zaposlenih, povećati broj specijalizacija za lekare koji već rade, primiti medicinske tehničare i obaviti pravično nagrađivanje - nabraja dr Karađinović.
Razbacivanje para
- Partijska imenovanja, javašluk i neodgovornost su nasleđe našeg javnog zdravstvenog sektora. I, što je najgore, srpsko zdravstvo koristi ogromna sredstva. Blizu 11 odsto BDP-a potroši se za zdravstvo, što je oko 3,5 milijardi evra. Poređenja radi, Bugari, Rumuni, Albanci troše od pet do sedam odsto BDP-a, što pokazuje koliko je naš zdravstveni sistem neefikasan. Sve to ubrzava odlazak mladih i školovanih kadrova - ističe Karađinović.
Kao primer demotivišućeg kriterijuma nagrađivanja on navodi da jedan specijalista u Srbiji u proseku prima između 60.000 i 70.000 dinara, a sa dežurstvima može da dosegne do 90.000. Medicinska sestra sve sa dežurstvima dobaci do 40.000 dinara.
- Pritom, istu platu ima i sestra koja radi na kompjuterima i ona koja radi u hirurškoj sali i noću dežura na konorarnom odeljenju. Pristup da su isto plaćeni i oni koji mnogo i oni koji malo rade ne može zadržati medicinske radnike u zemlji - zaključuje Karađinović.
Izvor vesti online 04. 05. 2017.
Detalji strane
Dodaj!
aorte apoteka apotekama bolest bolesti bolnice borbu broj ceka cekanja celija centar centra centru creva deca dece dinara dnk dodatak donora drzava evra godine godinu gradjana grip gripa inostranstvo institutu jajnika kartica katarakte klinike korupcije krvi lek lekar lekara lekari lekova lekove lekovi lečenje ljudi loncar ministarstvu obolelih oboljenja operacija operacije operaciju organa osiguranja osiguranje pacijenata pacijent pacijenta pacijenti pluća pomoć pregled pritiska privatnih privatnim prof protiv rade raka recept rfzo ristic roditelji srbije srbiji srca srčanog tkiva torlak transplantacija transplantaciju trudnice u ustanova vakcina vakcine virus virusa zastitu zdravlja zdravstvene zdravstvenih zdravstveno zdravstvenu zdravstvo zdravstvu zene zuba žena
NAJDUŽA LISTA ČEKANJA od 31.000 ljudi biće konačno SKRAĆENA - [21. Januar. 2017.]
Grip hara Srbijom - [4. Januar. 2017.]
Do kraja godine novi skeneri i "magneti" - [10. Mart. 2016.]
VMA nije zatvoren za civile - [19. Januar. 2016.]
Šest znakova koji ukazuju na dijabetes - [4. Januar. 2016.]
Tri reči: obecanu zemlju vesti, stalnom migracionom talasu, migracionom talasu lekara, koji napustaju zemlju
Dve reči: obecanu zemlju, medicinskih sestara
Jedna reč: zemlju, srbije, srbiji, kaze, medicinskih, sestara, koji, nemackoj, vesti, karadjinovic, obecanu, nije, andrijana, beznadja, tehnicara, godisnje, godine, lekara, posao, kako
Tri reči: obecanu zemlju vesti, stalnom migracionom talasu, migracionom talasu lekara, koji napustaju zemlju
Dve reči: obecanu zemlju, medicinskih sestara
Jedna reč: zemlju, srbije, srbiji, kaze, medicinskih, sestara, koji, nemackoj, vesti, karadjinovic, obecanu, nije, andrijana, beznadja, tehnicara, godisnje, godine, lekara, posao, kako
