Zdravstvo

Vesti :: Istina je bila prećutkivana

profesor medicinskog fakulteta Snežana VeljkovićPovodom kapitalne monografije „Hronika Medicinskog fakulteta u Beogradu 1920–2010”, INTERVJU sa Snežanom Veljkovič, profesorkom Medicinskog fakulteta u Beogradu

Ako bismo se za trenutak prebacili u 2030. godinu, pa sreli istraživača koji mukotrpno sklapa sliku o stanju zdravlja u zemlji Srbiji u prvoj deceniji ovog stoleća, upitali bismo ga i šta je pronašao u arhivskoj građi bolnica i klinika ili medicinskih instituta u Srbiji.

Vrlo je malo takve građe, odgovara naš sagovornik iz budućnosti, zato što se tada prelazilo na kompjutersku evidenciju i arhiviranje, a prethodna, papirna medicinska dokumentacija čuvana je u policama koje bi, izgleda, uvek zatrebale za nešto drugo, pa su svežnjevi istorija bolesti, protokola i evidencionih knjiga negde prebacivani. Postojao je zakon o čuvanju te izuzetno važne dokumentacije, ali je taj zakon bio manjkav, mada je važnije što nije bio primenjivan. Slično je bilo i na univerzitetima i fakultetima. Sve je kompjuterizovano, a stara papirna dokumentacija prebačena je u depo Arhiva Srbije u Železniku. Mi nismo svesni da je tamo arhivirana naša prošlost. A bez prošlosti nema identiteta!

Ovaj odgovor, nažalost, ne dolazi iz budućnosti, već u razgovoru za „Politiku” navedenu tvrdnju o stanju građe u našim zdravstvenim ustanovama iznosi profesorka dr Snežana Veljković, autorka „Hronike Medicinskog fakulteta u Beogradu 1920–2010”, monografije kroz koju se kao na fresci kolosalnih razmera oslikavaju dva veka moderne srpske istorije i složene okolnosti razvoja visokog školstva u Srbiji u kojem je 1920. godine svoje mesto našao i Medicinski fakultet.

Profesorka Veljković je posle niza godina upornog i napornog rada, koji je podsećao i na neku vrstu gerilskog istraživanja, darovala srpskoj nauci i kulturi nezaobilazno, vredno štivo prvog reda. Monografija je štampana na gotovo 1.000 stranica velikog formata, u izvanrednoj grafičkoj opremi, s ogromnim brojem malo poznatih i nepoznatih fotografija, faksimila dokumenata i retkih, zaboravljenih pisanih izvora, od kojih su mnogi decenijama čamili na tavanu Instituta za sudsku medicinu.

Na naše pitanje kada je i kako započela istraživanje, profesorka Veljković navodi da su neposredni povod bila dva dokumenta o Fakultetu nađena u arhivi Instituta. Prvi je iz 1923. godine, sa potpisom dekana, profesora dr Đorđa Joanovića, a drugi iz 1924, sa potpisom dekana, profesora dr Riharda Burjana. Sadržaj tih dopisa i danas je aktuelan. Drugi razlog bilo je saznanje da generacije lekara i studenata medicine ne znaju mnogo, odnosno gotovo ništa, o profesorima – osnivačima Fakulteta. A većina njih bili su gorostasi – u pravom značenju te reči, kaže naša sagovornica.

Kako to da je izvorna dokumentacija Fakulteta najvećim delom sačuvana u arhivi Instituta za sudsku medicinu?

Postoji više razloga. Prvi – svi profesori sudske medicine, prirodom svog posla, vezani su za medicinsku dokumentaciju zbog sudskomedicinskih veštačenja, pa je normalno da se sva dokumentacija čuva. Drugi – praktičan razlog, jeste u tome da je zgrada Instituta za sudsku medicinu bila uvek samostalna, posebna zgrada. Sve što je u nju dostavljano, čuvano je u arhivi ili biblioteci. Najveći deo te građe je sačuvan.

Na koji je način osnivanje Fakulteta zavisilo od stavova i hirova ljudi na vlasti?

Koliko i sve ostalo u državi zavisi od stavova, ne mora se baš reći – hirova vlasti. Osnivanje Medicinskog fakulteta bilo je predviđeno Zakonom o Univerzitetu iz 1905, a maja 1914. potpisana je odluka o njegovom otvaranju. U tom periodu dogodila su se najpre dva balkanska rata, a zatim Prvi svetski rat. Fakultet je morao da sačeka stvaranje nove države. Konačno, 1920. je upisana prva generacija studenata.

Do koje je mere hronični nedostatak novca diktirao osnivanje Medicinskog fakulteta?

Svakako da je uticao – ali ne presudno. Važniji su bili ljudi. I ideja da je fakultet potreban. Da vas podsetim: kad je počeo da radi, decembra 1920, fakultet nije imao ni zgrade, ni učionice, ni vežbaonice, ni laboratorije. Imao je dekana, prodekana, profesora anatomije i 286 upisanih studenata! Neverovatni su bili entuzijazam i energija tih profesora koji su se upustili u obrazovanje lekarskog kadra za novostvorenu državu.

Koje su teme iz istorije Fakulteta bile prećutkivane, pa i zabranjene u dosadašnjim istraživanjima?

Bilo je mnogo prećutkivanja. I nezvaničnih zabrana. Spomenula sam neobjektivno prikazivanje rada i uspeha Univerziteta u Beogradu u periodu između dva rata. Za vreme Drugog svetskog rata kao da Univerzitet i fakulteti nisu postojali. Govorilo se samo o naprednim studentima komunistima i reakcionarnim profesorima, koji su, naravno, pravedno kažnjeni! Profesorka Ljubica Kandić obradila je taj period za Pravni fakultet. Ja sam pokušala za Medicinski fakultet. Posebno su strašna prećutkivanja o progonu profesora neposredno posle Drugog svetskog rata, na šta se nadovezao progon profesora i studenata u periodu Informbiroa. Medicinski fakultet je 2001. izvršio rehabilitaciju svojih profesora koji su „udaljeni sa posla i iz nastave u periodu od 1944. do 1953. godine”. Ali, izostale su pravna revizija i sudska rehabilitacija.

Na kraju, profesorka Snežana Veljković, odgovarajući na naše pitanje koji su interesantni događaji iz skorije prošlosti, kaže:

Zakon o Univerzitetu iz 1998. je velika bruka i sramota! Njegove posledice pogubne su za celokupnu univerzitetsku zajednicu. Prećutkivanje je nastavljeno. Niko nije smogao snage da javno objavi šta se dešavalo na pojedinim fakultetima. Bar da kaže – izvinite! Medicinski fakultet je izvršio analizu kadrovskih promena primenom zakona iz 1998. i doneo odluku o njihovoj reviziji. Nezadovoljni profesori žalili su se sudu. Fakultet je sve sporove izgubio. Jer, sve je rađeno „po Zakonu”.

Izvor:POLITIKA 20.08.2012.GOD.

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi