Zdravstvo

Vesti :: Donori organa na etičkoj proveri

Donori organa na etičkoj proveriDa li sestra bratu poklanja bubreg zbog obaveza, hoće li supružnik primanjem organa ući u „emotivni kavez” – samo su neke od dilema koje razmatraju članovi Etičkog odbora VMA

Zagorka Bubanja (64) iz Berana je pre mesec i po dana dala bubreg svom sinu Miomiru (40), koji se uspešno oporavlja posle transplantacije na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. Pošto je organ dobijen od živog davaoca, ovaj slučaj morao je da bude predstavljen na Etičkom odboru VMA. Odbor, koji čini 11 članova, treba da proveri da li se poštuje zakon, ali i da otkloni i najmanju sumnju u bilo koji drugi motiv za davanje organa, osim humanog.

– Doktori su mi sve objasnili. Rekli su mi da mi zdravlje neće biti isto kao pre operacije, ali ja sam sve to dobro podnela i nikakav strah nisam osećala, kao da idem na svadbu, a ne na operaciju. Srećna sam što sam sinu dala bubreg. Ne znam zašto ljudi idu u Rusiju ili u druge zemlje, kada transplantacija može da se uradi i kod nas, kaže Zagorka za „Politiku”, dodajući da se sve vreme samo brinula da joj lekari u detaljnim ispitivanjima ne otkriju neku bolest, pa da onda ne može sinu da da bubreg.

Predsednik Etičkog odbora VMA i načelnik Klinike za neurologiju, profesor dr Ranko Raičević, za „Politiku” objašnjava da je cilj ovog tela da obezbedi zakonitost tj. da se ne prekorače norme kojima je regulisana oblast transplantacije. Dodaje da je jedan od osnovnih postulata našeg zakonodavstva i medicine da je trgovina organima strogo zabranjena.

U poslednje vreme, međutim, Srbija je u nekim zapadnim medijima bila predstavljena u negativnom svetlu kada je reč o ustupanju organa za transplantaciju od živih donora, uz priču da određeni ljudi prodaju bubreg za 20.000 evra jer su bez posla i siromašni.

– Priča o trgovini organa u Srbiji je besmislica i pomišljam da to na Zapadu nekome služi da popunjava novinski prostor. Kod nas prodaja bubrega za novac nije izvodljiva, jer ne vidim koja bi naša zdravstvena ustanova mogla da to radi ilegalno, jer uzimanje organa ne radi jedan čovek, već ekipa od 15 profesionalaca, koji neće svoju čast staviti na kocku. Međutim, postoji mogućnost da neko iz socijalnih razloga otputuje u neku zemlju u kojoj će prodati svoj bubreg – stav je dr Raičevića.

On pojašnjava da u Srbiji živi davalac može da bude svaka zdrava osoba, ali primalac može da bude samo osoba u jasnom srodstvu sa davaocem.

– Nema tu ustupanja organa „na reč”, već je sve strogo dokumentovano, sa ličnim kartama, izvodima iz matičnih knjiga rođenih i venčanih, a radi se i genska tipizacija. Mnogo puta je naš odbor odbio da da saglasnost za uzimanje organa. I donor i primalac potpisuju pristanak o transplantaciji i sve mora da se radi po zakonu – kaže dr Raičević.

Danas član, a nekada i sam predsednik Etičkog odbora, profesor dr Goran Kronja obavio je 250 transplantacija bubrega. On kaže da je ponekad odbor bio suočen sa situacijom da je neki slučaj u skladu sa zakonom, ali ne i sa etikom.

– U nekim krajevima Srbije postoji toliko snažan patrijarhalan odnos u porodici da je uključen u sve oblasti života, pa čak i u odluku o davanju organa za transplantaciju. Tako, jedna osoba može zbog patrijarhalnih odnosa biti obavezana da da organ, iako se lično ne slaže, plaši se ili je podozriva prema tome. Na primer, jedna od pet sestra obavezna je da da bubreg bratu. Naš cilj je da tako nešto otkrijemo i odbijemo takvu pomoć – objašnjava Kronja.

Oprez je potreban i u supružničkim odnosima, jer kako dodaje dr Raičević, kada jedan supružnik daje organ drugome, može da upadne u takozvani „emotivni kavez”.

Izvor: POLITIKA 04.07.2012.god.

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi