Zdravstvo

Vesti :: Broj zaposlenih na određeno mora da se smanji

xxxReforme u zdravstvenom sistemu sprovodili smo i sprovodimo i bez Međunarodnog monetarnog fonda. Iduća godina biće ključna za zdravstvo, a posle višegodišnjih priprema počeće postepena primena plaćanja bolnicama prema dijagnostički srodnim grupama, odnosno po učinku. Uravnilovka zarada među lekarima i medicinskim sestrama više neće postojati, najavljuje u razgovoru za „Blic" dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Zdravstvo je ponovo u žiži javnosti. Razlog je poslednji izveštaj Svetske banke „Kako sa manje uraditi više", aktuelizovan zbog revizije aranžmana sa Fondom. Da li se slažete sa jednom od preporuke za reforme da se nastavi trend smanjivanja broja postelja i osoblja, a da je istovremeno moguće zadržati sadašnji nivo usluga? Kako?
- U 2006. godini počeli smo sa realizacijom programa racionalizacije, koja je podrazumevala dobrovoljni odlazak sa otpremninom, ali je uslov da na mesto onoga ko ode ne može da bude primljen niko drugi. Uspeli smo pre tri godine da 14.500 ljudi ode uz otpremninu, koja je plaćena sredstvima iz budžeta. Zahvaljujući tome plate u zdravstvu porasle su samo te godine ukupno za 40 odsto. Smanjen je i broj postelja u opštim bolnicama sa 16.936 u 2005. na 15.178 u 2007. godini, a povećala se njihova prosečna zauzetost sa 60 na 75 odsto. Takođe, smanjena je prosečna dužina boravka i praktično dobijen veći broj prijema u bolnicu. Zdravstvo je tako postalo efikasnije.

I da li ste zadovoljni racionalizacijom?
- Racionalizacija u zdravstvu zapravo predstavlja jedno zdravije korišćenje dinara u Fondu zdravstvenog osiguranja. Rešeni su stari dugovi i sada 300 ustanova finansijski normalno funkcioniše, dok smo utvrdili da u 15 ili 20 postoje neke naznake finansijske nediscipline oko plaćanja. Naravno Fond RZZO je tu da ispita svaki detalj.

Prelaskom domova zdravlja u nadležnost opština i gradova, međutim, stvorio se problem neplanskog zapošljavanja?
- Jedan od ozbiljnijih koraka u zdravstvu je i decentralizacija, koja će biti završena do kraja 2010. godine. Veliki broj domova zdravlja prešao je u nadležnost i odgovornost opština i gradova. S jedne strane to je neophodno i dobro, moderno društvo mora da bude decentralizovano. Ali s druge strane, u sistemu je došlo do nediscipline u zapošljavanju na određeno vreme, pre svega zbog toga što ustanove imaju sopstveni prihod iz koga plaćaju ovu kategoriju zaposlenih, van sredstava obaveznog osiguranja. Naime, uprave odluče da sopstvena sredstva usmere u novo zapošljavanje na određeno vreme. Zato će politika zapošljavanja na određeno morati da bude revidirana. Iz tog razloga smo zakonom predvideli da sve što je van obaveznog osiguranja spada u dopunski rad ustanove. Do sada je nešto više od 1.000 ljudi dobilo dozvolu za dopunski rad. Naravno, ima početničkih slabosti i nerazumevanja, pa i nezakonitog ponašanja u nekim ustanovama.

Na šta konkretno mislite?
- Recimo, da je neko ko nije dobio dozvolu za dopunski rad to ipak radio u međuvremenu, kao što je slučaj sa onkologijom u Kamenici. Ili da su ustanove, koje imaju potpisane ugovore sa osiguranjima za pružanje usluga građanima iz Republike Srpske i Crne Gore, bile u problemu. Međutim, nigde u ugovorima nije stajalo da one to mogu da čine bez ikakvih preduslova, već samo pod uslovom da ne remete pružanje zdravstvene usluge građanima Srbije. Fiskalnih računa u državnim ustanovama u junu je izdato za oko 400 miliona dinara usluga koje su pružene u dopunskom radu - ali po propisima. Polovina tog novca treba da bude isplaćena onima koji su konkretno tu uslugu iz dopunskog rada pružili.

Očekujete li još problema, s obzirom na to da se organizacija posla još uhodava?
- Da, a to će se odnositi na jedan broj zaposlenih na određeno vreme, koji su plaćani sopstvenim sredstvima zdravstvene ustanove, a pošto se sad polovina novca daje onima koji su ih zaradili. Iz tog razloga moraće da se preispita zapošljavanje preko onoga što je dogovoreno mehanizmom kontrole u Ministarstvu zdravlja, a to će biti posao komisije koju čini ministarstvo, Fond i Zavod za javno zdravlje. Naravno, jedan broj radnika na određeno vreme uvek je neophodan i potreban, jer se mora angažovati zamena za bolovanje ili dugotrajnije odsustvovanje - međutim, da li je to uvek čitav broj od oko 8.000-9.000 koliko u svakom trenutnu ima ljudi koji rade na određeno vreme - to je ozbiljno pitanje. Zapošljavanja na neodređeno vreme nema dok se ne sagledaju potrebe i ne odobri mesto zajedno za RZZO i Institutom za javno zdravlje - ta komisija za racionalizaciju u zdravstvenom sistemu odgovorna je za planiranje novih mesta u sistemu. Zna se da se godišnjim planom tačno definiše broj novozaposlenih. Ove godine zaposlićemo 400 ljudi na konkursima koji se upravo sprovode.

Iduće godine će biti promenjen sistem plaćanja bolnicama. Kako će to da funkcioniše?
- Posle višegodišnjih priprema, a koje su činjene sa idejom da se više finansira rezultat nego postojeći kapacitet, u bolnicama počinjemo da uvodimo sistem finansiranja po dijagnostički srodnim grupama. Konkretno, bolnice bi bile plaćene na osnovu slučaja, to jest prosečne cene lečenja pacijenta za vreme celokupne bolesti. Da bi se to primenilo, međutim, potrebno je da se bolnice prijavljuju po tom sistemu, kao i da postoji informacioni sistem.

Novca za vakcine mora da bude
Za ovu godinu isplanirana je kupovina vakcina za novi grip. Da li će biti dovoljno novca za nabavku vakcina u 2010. godini?
- Preorijentacijom budžeta za iduću godinu moraćemo da odvojimo dosta novca za vakcine protiv gripa i uopšte brige o gripu. A koliko je to velika suma jasno je kada se pomnoži tri miliona doza sa cenom vakcine, za koju još nije precizno utvrđeno koliko će biti, a licitira se od jedan do sedam evra. Mi taj novac moramo da imamo spreman.

Domovi zdravlja
U izveštaju Svetske banke se navodi da bi se povećanje prihoda moglo nadomestiti izdavanjem ili zatvaranjem neiskorišćenog prostora, pa se u javnosti stvorila slika da će pojedini domovi zdravlja biti zatvoreni?
- To nije tačno. Naravno da višak prostora treba da bude iskorišćen i u komercijalne svrhe, a to se već radi na mnogo mesta i toga će biti još više. Ali finansiranje domova zdravlja trebalo bi da bude ne po broju kvadrata i broju ljudi, već moramo da razvijemo kapitaciju, a to podrazumeva različito plaćanje u odnosu na broj stanovnika.
Izvor: BLIC

Arhiva vesti...»

Detalji strane
apoteka prirodni preparati
Kreme i Melemi